Рођен у Загребу 02. априла 1905. године. Детињство и школске дане проводи у Руми. Права студира и стиче докторат у Загребу. Запошљава се у приватној адвокатури у Руми 1928. Од краја Другог светског рата до пензионисања 1974. обавља чиновничке послове у општини Рума.

На пољу сликарског рада, кроз крајње егзактан однос према техници самостално кристалише лични стил. Сликајући углавном пејзаже, детаље стапа у хармоничну целину обликујући их бојом и светлошћу уз изражено осећање за меру и искрени, продуховљени лирски доживљај.

Сликајући скоро 70 година наизглед исти мотив сремског пејзажа др Соретић је доследно заокружио уметнички опус. После пензионисања и оснивања Колоније “Борковац”, наступа период интензивног сликања са великом и квалитетном продукцијом. Излазак из сликарске анонимности обележавају бројне заједничке и прве самосталне изложбе.

Излагао је на пет самосталних и тридесет групних изложби у земљи и иностранству. Носилац је награде Галерије “Лазар Возаревић” из Сремске Митровице за 1977. годину. Оснивач је и активни члан Румске колоније до самог краја живота.

Спомен збирку др Романа Соретића установљену половином јула 1989. чине 44 дела (акварели, цртежи и темпера) настала у временском распону 1927 – 1989.

Branislav Makeš (1938-2020)

Rođen 04. januara 1938. godine u Šapcu. Detinjstvo i školske dane provodi u Rumi. Akademiju za primenjenu umetnost u Beogradu završava 1962. u klasi profesora Mihajla S. Petrova, kada postaje i član ULUS-a. Posle diplomske studije na istoj akademiji i kod istog profesora završava 1964. Postaje asistent svog profesora, a zatim docent, vanredni i redovni profesor na predmetu grafika sve do 1998. Kada odlazi u penziju.

Održao je više od 30 samostalnih izložbi uz izuzetan broj kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Autor je sadam mapa grafika: Slike, linorezi u boji, 1980; Subotica stara, akvatinte, 1983; Nafta, linorezi u boji, 1989; Grafičke etide, suva tehnika, 1992; Nebo i zemlja Bačke Topole, linorezi u boji, 1993; Vizantijska kutija, suvatehnika, 1994 i Makeš u Subotici, suva tehnika 1994.

Na Petoj međunarodnoj izložbi grafike u Beču (1967) dobija nagradu Muzeja Albertina; Nagrade za slikarstvo: Memorijala Milene Pavlović Barili, Oktobarskog salona u Šapcu i “Beli anđeo” Umetničke kolonije Prijepolje; Nagrada za grafiku na Bijenalu suve igle u Užicu, Nagrada na Trijenalu male grafike u Šemalijeu.

Spomen zbirku Branislava Makeša ustanovljenu krajem jula 2003. godine čine 32 dela (grafike, akvareli, akrili) nastala u vremenskom rasponu 1962 – 2002.

Branka Kolundžić (1956)

Branka Kolundžić je rođena u Rumi 1956. godine, tu je završila osnovnu školu i gimnaziju, a Ekonomski fakultet u Subotici. Još od detinjstva privlačila ju je umetnost.

Branka i njen životni saputnik, kao i ona samouki i posvećeni stvaralac, vajar Miroslav Kovačević Koča, polovinom 2002. godine pokreću Klub ljubitelja umetnosti, jednu od jedinstvenih , retkih privatnih kulturnih institucija, ne samo u Rumi, već i u širem području. Klub je u jednom trenutku okupljao preko 120 aktivnih članova. Od 2011. godine započinju novi projekat  Umetnički kamp „Fruška gora“ smešten u Bešenovačkom Prnjavoru. Široke, ničim zaklonjene vizure fruškogorskog pejsaža potencijalna su neiscrpna inspiracija i pokretač već nastalih, a i budućih umetničkih ostvarenja mnogih stvaralaca.

Seriju od 26 portreta zajedničkog naziva „Moji Rumljani“, nakon izložbe održane u Zavičajnom muzeju Ruma tokom februara 2005. godine, Branka Kolundžić priložila je fondu Muzeja.

Fedor Feđa Soretić (1930)

Fedor Feđa Soretić je rođen 27. januaara 1930. godine u Novom Sadu, diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi Nedeljka Gvozdenovića, član je ULUS-a od 1954. godine, a bio je profesor likovnog obrazovanja na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu do 1992. godine, kada odlazi u SAD, gde i sada živi na Floridi.

Tokom pedesetih godina, Feđa Soretić je negovao slikarstvo ekspresivnog izraza i bogatog kolorizma. Široj javnosti je pre svega poznat kao nastavljač velike tradicije vojvođanskih pejzažista Šumanovića, Radovića, Konjovića. Međutim, njegov opus još nije dovršen, a lični pečat koji nose njegove slike potvrđuje ispravnost figurativnog opredeljenja.

U vreme dok je živeo i radio u Beogradu, Feđa Soretić je bio aktivan učesnik likovnih događanja ne samo u Srbiji i na prostoru cele bivše Jugoslavije, već i u Sjedinjenim Državama, gde danas živi.

Darovna kolekcija umetničkih dela koncipirana je izborom samog autora, preovlađuju motivi pejsaža, dok su teme portreta i mrtve prirode u ovoj selekciji zastupljeni u manjem broju. U fondu ovog legata nalazi se 28 umetničkih dela.

Dragan Tomašević (1933)

Dragan Tomašević je rođen 1933. godine, u mestu Selište u blizini Prokuplja. Školovao su u Ratkovu, Somboru i Beogradu. Nakon školovanja dolazi u Buđanovce i zapošljava se kao prosvetni radnik, nastavnik bioligije i dugogodišnji direktor OŠ „Nebojša Jerković“ iz Buđanovaca. Osim biologije, bavi se pisanjem poezije (izdao nekoliko zbirki poezije), pasija mu je arheologija i istorija, ljubitelj je prirode. Nakon dolasaka 1966. godine u Buđanovce, dugim šetnjama upoznaje se sa atarom sela i tako dolazi do prvih arheoloških otkrića. Po pooranim njivama pronalazi prve artefakte, kamene sekire i fragmente keramike, na lokalitetu Bunarine i tako započinje njegov sakupljački rad. U Buđanovcima ostaje do 1993. godine, i prikuplja materijal koji će kasnije pokloniti Zavičajnom muzeju Ruma.

Zbirka broji preko 2000 predmeta, koji reprezentuju periode od ranog neolita sve do HVIII veka. Dospela je u Zavičajni muzej Ruma 2008. godine, a nakon toga i u više navrata dopunjena (2010. i 2016. god) i predstavlja najveći doprinos Odeljenju arheoloških zbirki. Zbirka je nastajala od 1968. god do 1993. god. Kako svi nalazi potiču sa lokaliteta iz atara sela Buđanovci i neposredne blizine, tako ova Zbirka ima i poseban karakter, jer predstavlja pregled ove mikroregije kroz čovekovu prošlost. Dugogodišnjim istraživanjem D. Tomašević je pronašao, konzervirao i poklonio predmete Zavičajnom muzeju Ruma i tako dao neverovatan doprinos u očuvanju kulturnih dobara na teritoriji Srema. Od predmeta iz Zbirke, najviše se izdvajaju veliki oslikani pehar pronađen na Turskoj bari i rimska opeka sa Hristovim monogramom pronađena na lokalitetu Đermine (Kod krsta).

Milan Besarabić (1908 – 2011)

Rođen je 16. aprila 1908. godine u Čačku, gde mu je otac, poreklom Ukrajinac, oficir, bio na službovanju. Po ženskoj liniji je vezan za Veliko Gradište gde je proveo rano detinjstvo u kući svoje baba Sofije, u periodu od 1914. do 1920. godine. Prelaskom u Kragujevac, sa izvesnim zakašnjenjem, započinje školovanje i razrede od prvog do četvrtog pohađa u ovom gradu. Učestalim preseljenjima, svaki razred niže gimnazije polazi u drugom gradu: Podgorici, Rumi, Ohridu i Bitolju, gde završava Malu maturu. U Beogradu završava Veliku maturu, upisuje Pravni fakultet i diplomira 1932. Umetničku školu u  Beogradu, odsek vajarstva, završava 1938. godine.

Prvu od mnogobrojnih samostalnih izložbi priredio je u Beogradu 1940. godine u  paviljonu Cvijeta Zuzorić, a radni vek proveo je uglavnom kao profesor crtanja, od Knjaževca, preko Peći i Zemuna do Beograda. Penzija ga zatiče kao profesora u Trećoj beogradskoj gimnaziji.

Važan deo njegovog pedagoškog rada su aktivnosti u pokretanju i vođenju Zemunske škole karikature tokom pedesetih godina. Praktično, samo iz jednog razreda Zemunske gimnazije, pod uticajem neposrednog Besarabićevog umetničkog delovanja, razvila se plejada naših, posleratnih najtalentovanijih i najuspešnijih karikaturista. Milan Besarabić je član ULUS-a od 1938. godine i učesnik mnogobrojnih grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nosilac je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima se izdvaja nagrada „Ježa“, visoke nagrade na mađunarodnim izložbama u Kanadi, Bugarskoj i Italiji i prva nagrada na „16. Međunarodnom bijenalu vedre umetnosti“ u Tolentinu u Italiji, 1991. godine.

Njegovi naslednici su 2017. godine poklonili Zavičajnom muzeju Ruma legat od ukupno 89 umetničkih dela, od kojih se jedan broj nalazi izložen u holu Muzeja.

dr Milan Mićić (1909 – 1992)

Ugledni rumski apotekar Milan Mićić je bio doktor farmaceutskih nauka, a svojim radom je doprineo napretku i razvoju apotekarstva u Rumi i Sremu. Rođen je u Inđiji, 6. jula 1909. godine. Osnovnu školu pohađao je u Budimpešti, a gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima i položio maturu 1927. godine. Posle završenog dvogodišnjeg tirocinijuma u Beogradu (1929), studirao je farmaciju u Zagrebu i stekao diplomu 26. oktobra 1931. godine.

Od tada do 1963. godine radio je u raznim apotekama, a najviše u Rumi. Tu je 14. septembra 1934. godine kupio apoteku Jozefa II Hondla i odmah pristupio njenoj generalnoj modernizaciji.

Mićića je zanimala medicinska biohemija, a od 1963. godine on se potpuno posvetio radu na njoj i položio je specijalistički ispit iz ove oblasti, pa je više godina u Domu zdravlja u Rumi rukovodio Biohemijskom laboratorijom koju je i osnovao.

Pored toga Mićića je interesovala  i istorija farmacije, a posle penzionisanja (1971) potpuno joj se posvetio i dao više stručnih i naučnih radova, koje je objavljivao u stručnim časopisima kod nas i u inostranstvu. Njegovu doktorsku disetraciju  „Farmacija u Sremu 1759 – 1918“ objavila je Matica srpska u Novom Sadu 1987. godine. Od 1961. godine bio je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, a od 1973. godine bio je član Međunarodnog društva za istoriju farmacije u Bremenu, a 1983. godine izabran je za redovnog člana Međunarodne akademije za istoriju farmacije u Parizu.

Dobitnik je Ordena rada sa zlatnim vencem i Oktobarske nagrade grada Rume.